Razgovor sa Evelin Šalk (Evelyn Schalk), slobodnom novinarkom iz Graca, o situaciji u Srbiji
U Srbiji su mediji ograničeni, većinski deo medija je privržen vlasti, ostalima koji su
još uvek nezavisni nije u Srbiji lako. Reportaže o protestima, kako u Srbiji tako i van
nje, su neznatne. Baš zato smo se još više obradovali kada smo naišli na tekst
novinarke Evelyn Schalk “Ići dalje - jedino što možemo da uradimo”. Teskt je
objavljen na portalu Tatsachen.at. Mi smo taj teskt odštampali, i vi ga možete
pročitati. Pozvala bih sada Evelyn Schalk da mi se pridruži.
Hvala ti što si danas sa nama ovde. Jesi li to rekla nešto na srpskom?
- Samo dve reči, trajaće još dok ne naučim više.
Baš lepo, Dobar dan, jel’ da?
- Dobar dan.
Prvo da te predstavim. Ti si slobodna novinarka i spisateljica, izdavačica i urednica
udruženja (novina) “Ausreßer“. Ti si o protestima u Srbiji puno istraživala i napisala
jedan vrlo opširan tekst, mi smo te baš zato pozvali na nas skup i pripremili smo par
pitanja jer želimo da čujemo tvoje mišljenje, ne samo o protestima već uopšteno,
kako si ti doživela stanje u Srbiji. Prvo pitanje koje imamo jeste:
Šta te je navelo da se zainteresuješ za proteste u Srbiji?
- Hvala na pozivu. Na našem portalu Tatsachen.at ove godine smo stavili
akcenat na aktuelne i neprekidne proteste u Evropi. Ovo je godina otpora.
Postoje još i neprestasni protesti u Madarskoj, Albaniji, Francuskoj, čak i ovde
u Austriji, protest četvrtkom. U vašoj zemlji su u najistrajniji protesti. I vrlo je
bitno da takve pokrete postavimo u centar interesovanja, jer baš kao sto ste
rekli, ne samo srpskim protestima, već svim drugim protestima takodje treba
posvetiti više paznje. To je jedan od glavnih razloga zašto smo se protestima
više posvetili.
I kakav je tvoj utisak o trenutnom stanju u Srbiji?
- To je teško pitanje da ja, kao stranac, oenjujem stanje u vašoj zemlji gde ste vi
(ljudi iz Srbije) veći eksperti. Ono sto sam ja doživela u Srbiji i u Beogradu
jeste očaj i veliki pritisak, koji je još uvek pomešan sa strahom, pogotovo u
malim mestima. S’ druge strane je to hrabrost koja podrazumeva izlazak na
ulice. Zato su protesti svake nedelje vrlo istrajni I baš zato je naziv teksta “Ići
dalje” jer je to jedino što mogu trenutno učiniti, iako su protesti kriticni, ne
samo prema aktuelnoj vlasti, vec i opoziciji.
Kao slobodna novinarka, kako ocenjuješ slobodu novinara u Srbiji?
- Slobodni novinari se u Austriji nazivaju “Freelancer” (nezavisni). Ono što sam
od svojih kolega u Srbiji čula jeste da je stanje teško. Sa jedne strane postoji
taj strah da se ne izgubi posao, što se cesto dešava, sa druge strane postoji
stvarno psihičko I fizičko nasilje. Jedan od glavnih zahteva protestanata jeste
razjašnjenje slučaja Milana Jovanovića. Naši reporteri bez granice su ocenili
da je Srbija izgubila deset mesta na listi medijskih sloboda u odnosu na prošlu
godinu. Po oceni „Freedom House” Srbija je delimično slobodna zemlja. To
treba ozbiljno da se shvati.
Šta su jos zahtevi protesta?
- Iako su protesti heterogeni (različite grupacije) svi se oni bore za slobodu i
protiv autokratske vlasti. Tu je i zahtev za slobodu medija, o kojoj smo upravo
pričali, pravo na informacije, pravo na javnu diskusiju koju su ljudi izneli na
ulice. Medjutim to jeste i socijalni protest, jer svako oseća svakodnevno taj
socijalni pritisak, pre svega finansijski, tako da je došao momenat da ljudi,
kako u Srbiji, tako i drugim zemljama, to više neće da prihvate. Vrlo su
raznovrsne grupacije na protestima, koje se inače ne bi zajedno pojavljivale,
ali u ovom slučaju one to ipak rade. To dovodi do tenzija ali takodje može biti i
šansa.
Mi kao grupa takodje podrzavamo demonstracije četvrtkom u Beču. Kakve su
paralele izmedju ovdašnjih protesta i onih u Srbiji?
- Teško je povući paralele ali ono što postoji je medjusobno opažanje, što je
vrlo bitno jer politika i društvene promene ne prestaju na državnim granicama,
već deluju na celu Evropu. Zato smo sada isred kuće evropske unije. Sa
druge strane, protest četvrtkom u Beču je protiv vladajuće crno-plave vlasti,
protiv delimično desničarske, rasističke i nesocijalne politike. Utoliko se i
mnogi zahtevi poklapaju. Postoji takodje ekonomska i politička povezanost
ovih zemalja, tako da razmena informacija, pa čak i kritičkih, ima smisla.
A sada poslednje pitanje. Srbija je kandidat za ulazak u evropsku uniju. Zašto se ni
jedan EU a takodje niko od austrijskih političara iz vlasti i opozicije ne izjašnjava o
protestima niti o Aleksandru Vučiću?
- Najbolje bi bilo to pitanje postaviti direktno dotičnim političarima jer ja samo
mogu da nagadjam. Sa jedne strane zaista se trazi stabilnost političkog
okruženja, sa druge strane nada se rešenju po pitanju Kosova a isto tako
postoje velike sličnosti izmedju političara, zbog čega su i uzrdržani. Ali bih ja
zaista ovo pitanje postavila direktno dotičnim političarima i pozvala ih na javnu
diskusiju. Činjenica je da je otvorena i javna demokratija jedna od najvećih
vrednosti Evroske unije i iza toga treba da se stoji.
Hvala puno. Mi to upravo i radimo, stojimo iza otvorene demokratije. Zato smo danas
ovde, ispred Kuće Evropske Unije u Beču.
Protiv Diktature Beč
