U Beču je održan drugi protest #1od5miliona-Beč, 23.03.2019. „Vučić, laži i video-trake“
U subotu 23. marta u 17 časova ispred ambasade Republike Srbije u Beču, u organizaciji inicijative „Protiv diktature Beč“, održan je skup podrške građanskim protestima u Srbiji. Na drugom po redu skupu 1od5miliona Beč, u organizaciji pomenute inicijative, ponovo je istaknuta podrška građankama i građanima Srbije u borbi za demokratiju i normalan život dostojan čoveka.
Skup je počeo odavanjem počasti minutom ćutanja svim poginulim 1999. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Voditelj programa, Dušan Stojanović, naučni saradnik Univerziteta u Beču, je u pozdravnom obraćanju podsetio da je u toj izbornoj jedinici dijaspore na predsedničkim izborima aktuelni predsednik Srbije potučen do nogu od i da je upravo to razlog zašto je skup i održan ispred ambasade Republike Srbije – da se čuje glas većinske volje onih koji su glasali u Beču.
Prvi govornik, Darko Markov, pesnik, pisac, glumac i umetnik je u vrlo emotivnom govoru istakao hrabrost ljudi koji su se okupili na protestu u Beču i to uprkos uvredama, poniženjima i omalovažavanju. „Žalim što smo u situaciji da opet na ovaj način branimo dostojanstvo i obračunavamo se sa nosiocima vlasti i okruženjem koji nisu svojim delovanjem i ponašanjem zaslužili da nas predstavljaju“, ističe Markov. On se u svom govoru osvrnuo i na sam sistem vlasti u Srbiji, za koji tvrdi da nije uopšte jak, kako se prikazuje, zato što je baziran na bezličnim pojedincima bez ikakvog profesionalnog i moralnog kvaliteta i integriteta. „Dokle će nas, ovde u inostrnastvu da predstavljaju ljudi, zbog kojih se stidimo?“ zapitao se Markov, aludirajući na nedavne posete pojedinih predstavnika lokalnih i državnih vlasti Beču. Markov je naglasio da nije pripadnik nijedne političke stranke i da nastupa kao slobodan građanin koji se bori za osnovna ljudska prava, koja su ugrožena pre svega vanustavnim delovanjem aktuelnog predsednika Srbije kao nosioca i metafore trenutne vlasti u Srbiji. Na kraju svog govora, Markov je istakao želju da bi voleo da imamo takvo društvo u kome ne moramo da znamo kako se zovu pojedini ministri, društvo koje neće biti politizovano do najmanje pore.
Drugi govornik, Kristof Baumgarten (Christoph Baumgarten), novinar, bloger i pre svega vrsni poznavalac Balkana i prilika na njemu, je u svom govoru analizirao medijsku sliku Srbije. Na početku govora se osvrnuo na to, da iako nije državljanin Srbije, ima pravo da kao novinar brani profesiju kada god i gde god je ona ugrožena i da građanke i građani imaju pravo na objektivnu i pravovremenu informaciju. Kroz metaforičnu priču o izveštavanju pojedinih medija u Srbiji, oslikao je medijsku stvarnost, istakavši da je sloboda govora bez ikakve dileme svakodnevno ugrožena možda ne direktnim intervencijama sa državnog vrha, koliko stvaranjem okruženja u kojem se protok određenih informacija blokira. Posebno je naglasio kao osnovni problem državno vlasništvo ili udeo u vlasništvu nad medijima, koje je upravo i uzrok svih pomenutih problema. U tom smislu Baumgarten je pomenuo RTS, Tanjug i Novosti, kao i štampane medije za koje se često ni ne zna ko je vlasnik. Poseban fenomen je uticaj javnih i državnih preduzeća preko marketinga i reklama na pojedine štampane medije kojima je to jedini izvor finansiranja i koji se koristi za kontrolisanje istih. Baumgarten je govor završio apelom građanstvu da kupuje samo onu štampu za koju se zna da je nezavisna i slobodna, kako bi time poboljšali njihovu materijalnu situaciju, prisutnost u javnosti i očuvali nezavisnost.
Na samom kraju protesta je organizovana video projekcija svih obećanja i izjava predsednika Srbije i time je naglašeno koliko su ona korišćena u dnevno-političke svrhe
kako na lokalnom, tako i na državnom i međunarodnom nivou. Većina tih obećanja je ostala neispunjena, čime se jasno nameće zaključak da se radi o lažima, što je bio i radni naslov ovog protesta u Beču.
Protiv diktature Beč/Stop dictatorship in Serbia
